Anika i Kosta i magična kutija igračaka

U zemlji gde su sunce uvek sijalice bile, a oblaci kao najmekši jastučići izgledali, živeli su devojčica Anika i dečak Kosta. Anika je imala crvene mašnice u kosi, a Kosta je uvek nosio plave patikice. Oboje su najviše na svetu voleli igračke. Jednog sunčanog jutra, dok su se igrali u svom dvorištu punom cveća koje je mirisalo na med, Anika je ugledala nešto neobično. Ispod starog drveta jabuke, tamo gde su obično spavale pčele, stajala je velika, drvena kutija. Kutija je bila ukrašena sjajnim zvezdicama i imala je ključić koji je izgledao kao mali cvet. „Vidi, Kosta!” uzviknula je Anika, a oči su joj zaiskrile od uzbuđenja. Kosta joj se pridružio i oboje su pažljivo posmatrali tajanstvenu kutiju. „Šta li je unutra?” šapnuo je Kosta. Pažljivo su otvorili kutiju cvetnim ključićem i, na njihovo veliko iznenađenje, unutra nije bilo samo nekoliko igračaka, već čitav jedan čarobni svet! Prvo su ugledali drvenog konjića koji je veselo galopirao po travi, pa zatim malu lutku koja je pevušila najlepše uspavanke. Tu je bio i plišani meda koji je znao da priča šale, i kockice koje su se same slagale u najviše kule. Anika je uzela lutku u naručje, a Kosta je zagrlio smešnog medu. Svaka igračka je imala svoju priču i svoju čaroliju. Meda je Kosti ispričao o dalekim planinama od sladoleda, a lutka je Aniki pokazala kako da stvara duge od balona od sapunice. Drveni konjić ih je poveo na imaginarno putovanje oko sveta, gde su videli polja puna lizalica i reke od čokolade. Anika i Kosta su shvatili da ova kutija nije samo puna igračaka, već i puna čarolije, mašte i beskrajne zabave. Obećali su da će deliti ove čarobne igračke sa svim svojim drugarima, kako bi svako dete moglo da iskusi radost i čaroliju koju su oni pronašli. Svaki dan je od tada bio nova avantura, ispunjena smehom i igrom.