Anika i Kosta i Njihovi Robot Ljubimci

Anika i Kosta su bili najbolji drugari. Jednog dana, dok su šetali parkom, ugledali su nešto čudno na travi. Bio je to mali robot, svetlucav i smešan. „Pogledaj, Kosta! Ko li je pa ovaj?“ pitala je Anika. Kosta je prišao i tiho rekao: „Možda je izgubljen robot!“ Robot je blago zasvetleo i poslušao kada su ga pozvali. „Zdravo! Ja sam Robo! Možemo li da se igramo?“ upitao je robot veselo. Anika i Kosta su se nasmešili. „Da, Robo! Hajde da igramo skrivača!“ povikali su zajedno. Robo je brojao dok su Anika i Kosta trčali da se sakriju. Dok su igrali, Robo je pokazivao zanimljive trikove. On je mogao da se okrene brzo oko sebe i da pravi svetleće pinke! Anika je bila oduševljena, a Kosta je smejao. „Imam jednu ideju,“ rekao je Kosta. „Hajde da napravimo još robota! Tada ćemo imati pravu ekipu!“ Anika je odmah pristala. „Možemo koristiti stare kutije i čak i baterije!“ rekla je radosno. Složili su se da će se sutra igrati pravljenja robota. Sledećeg dana, imali su pun sto šarenih kutija i papira. Anika i Kosta su se smejali dok su lepili i farbali nove robote. Robo je pomagao dajući im svetlo. „Jesmo li gotovi? Kako ćemo ih nazvati?“ upitala je Anika veselo. Kosta je izbrojao „Jedan, dva, tri... Pet! Pet novih prijatelja!“ Svi njihovi novi roboti su se pokretali i svetlucali. Anika je pomislila, „Sada imamo celu roboti ekipu! Ovo je najbolji dan ikada!“ Kosta se složio, i zajedno su zaplesali. To veče, dok su se spremali za spavanje, Anika je rekla: „Volim naše robote i naše igre.“ Kosta je tiho dodao: „I ja, Anika, i ja.“ Robo je mirno svetleo pored njih. Bio je srećan što ima tako sjajne prijatelje. Svaki dan je mogao da nauči nešto novo i zabavi se sa Anikom i Kostom. Kad je san nastupio, snovi su im bili puni svetlećih robota i igara. Bila je to prava bajka o prijateljstvu i mašti. I tako su Anika, Kosta i njihova roboti družina trajno ostali u priči, spremni za nove avanture.