Robotovo Srce Prijateljstva

Jednom davno, u zemlji blistavih zupčanika i veselih žica, živeli su devojčica Anika i dečak Kosta. Anika je imala crvene mašne u kosi i uvek je nosila kecelju punu džepova, dok je Kosta voleo da nosi naočare i imao je kosu kao gnezdo vrabaca. Njih dvoje su bili najbolji prijatelji, a njihova najveća radost bio je robot po imenu Boto. Boto nije bio običan robot. Imao je velike, sjajne oči koje su svetlele nežnom plavom bojom i smeškao se skoro uvek. Nije bio previše spretan, često bi se sapleo o sopstvene noge, ali je zato bio majstor za priče i pesmice. Svakog jutra, Anika i Kosta su trčali u radionicu da probude Bota. "Dobro jutro, Boto!" viknuli bi uglas. Boto bi zaškripao, zatim bi mu se upalile lampice i rekao bi: "Dobro jutro, moji mali inženjeri! Jesmo li spremni za nova otkrića danas?" Jednog sunčanog popodneva, dok su se igrali u radionici, Kosta je primetio da Boto deluje malo tužno. Njegove oči nisu svetlele tako sjajno, a pesmice su bile tiše. "Šta ti je, Boto?" upitala je Anika, zagledajući ga. "Mislim da mi nedostaje nešto važno," reče Boto, "nešto što me čini još radosnijim." Anika i Kosta su se pogledali. Znali su da Boto ima sve žice i čipove, ali šta bi mu moglo nedostajati? "Hajde da razmislimo," rekao je Kosta, "šta nas čini srećnim?" "Prijateljstvo!" viknula je Anika. "I zagrljaji! I smeh!" Tada su dobili ideju! Anika je uzela papir i šarene bojice, a Kosta je našao sjajne dugmiće i meku vunu. Počeli su da prave nešto posebno. Anika je nacrtala veliko, crveno srce, a Kosta ga je pažljivo izrezao. Potom su ga oblepili vunicom i dugmićima, čineći ga mekim i toplim. "Boto," rekla je Anika, pružajući mu svoje remek-delo. "Ovo je tvoje novo srce. Srce prijateljstva, puno ljubavi i radosti!" Kosta je nežno pričvrstio srce na Botoove grudi. Odmah, Botoove oči su zasvetlele jače nego ikada! Počeo je da peva najveseliju pesmicu koju su ikada čuli, a onda je nespretno zagrlio Aniku i Kostu. "Ovo je najlepše srce na svetu!" rekao je Boto. "Sada sam potpun!" Od tog dana, Boto je bio najveseliji robot u celoj zemlji zupčanika, uvek sa svojim srcem prijateljstva, koje je podsećalo sve na snagu ljubavi i smeha.