Velika Seka Anika i Mali Bata Luka

Jednom davno, u kući punoj smeha, živeli su velika seka Anika i mali bata Luka. Anika je imala dugu, sjajnu kosu, a Luka je imao vesele, znatiželjne oči. Svakog jutra, kada bi sunce provirilo kroz prozor, Anika bi se probudila prva. „Luka, budi se! Novi dan je počeo!” šapnula bi. Luka bi se protegao kao mače i odmahnuo glavom. Anika je uvek pazila na Luku. Kada bi Luka hteo da dohvati kolačić sa visoke police, Anika bi se popela na stolicu i donela mu ga. „Evo, Luka, pazi da ti ne ispadne!” rekla bi sa osmehom. Luka bi joj se zahvalno osmehnuo. Jednog dana, igrali su se u dvorištu. Luka je pokušavao da napravi kulu od peska, ali mu je pesak stalno bežao kroz prste. Anika je sela pored njega. „Znaš, Luka,” rekla je, „prvo treba da ga malo navlažiš, pa će se bolje držati.” Zajedno su dodali malo vode u pesak. Luka je bio oduševljen! Kula je rasla sve veća i veća. „Uspeo sam, Anika! Uspeo sam!” vikao je radosno. Anika ga je zagrlila. „Zajedno smo uspeli, Luka.” Popodne, dok je padala kišica, sedeli su unutra i crtali. Anika je crtala prelepu dugu, a Luka je crtao veliko sunce. Anika je pomogla Luki da oboji svoje sunce u jarku žutu boju. „Vidiš, Luka, sada sija još jače!” rekla je. Kada bi došlo vreme za spavanje, Anika bi uvek pročitala Luki priču. On bi se ušuškao pored nje i pažljivo slušao. Anika bi čitala o zmajevima i princezama, o dalekim zemljama i čarobnim šumama. „Volim kada mi ti čitaš, Anika,” rekao bi Luka pospano. „I ja volim da ti čitam, Luka,” odgovorila bi Anika i poljubila ga u čelo. Velika seka Anika i mali bata Luka su uvek bili tu jedno za drugo, čuvali se i pomagali. Njihova ljubav je rasla svakim danom.