Anikin i Kostin Robot-prijatelj

U jednom malom, sunčanom selu, živela su dva najbolja prijatelja, Anika i Kosta. Anika je volela da crta prelepe duge, a Kosta je voleo da pravi stvari od lego kockica. Jednog kišnog popodneva, dok su se igrali u Kostinoj sobi, dobili su sjajnu ideju! "Hajde da napravimo robota!" rekla je Anika, a oči su joj svetlucale od uzbuđenja. "Da!" Kosta se složio, "Robota koji nam može pomoći!" Krenuli su na posao. Koristili su veliku kartonsku kutiju za telo, stare CD-ove za sjajne oči, i rolne toalet papira za ruke i noge. Anika je ofarbala robota u jarke boje – crvenu, žutu i plavu – a Kosta je pričvrstio šarene žice koje su ličile na dugmiće. Kada su završili, stajao je pred njima veliki, šareni robot! Nije se pomerao, ali je izgledao veoma prijateljski. "Kako ćemo ga nazvati?" pitala je Anika. "Zvaće se Zujica", rekao je Kosta, "jer će zujati od sreće kada nam pomaže." Sledećeg dana, sunce je ponovo zasjalo, a Anika i Kosta su izneli Zujicu napolje u svoje dvorište. Zamišljali su kako Zujica čisti njihove igračke, zaliva cveće i čak pomaže majci da spremi večeru. Smejali su se dok su se pretvarali. Dok su se igrali, Anikina mala plišana igračka, zečić Skočić, slučajno je odleteo i sleteo na visoku granu drveta. "Oh, ne!" uzdahnula je Anika. Kosta je pogledao Zujicu. "Kad bi Zujica mogao da se popne i dohvati Skočića!" Iako Zujica nije mogao da se kreće sam, Anika i Kosta su dobili novu ideju. Pažljivo su podigli Zujicu i postavili ga ispod grane. Zatim su se popeli na veliku, čvrstu kutiju pored Zujice, i Kosta je mogao da dohvati Skočića sa grane! "Uspeli smo, Zujice!" Anika je aplaudirala. Robot Zujica je možda bio napravljen od kutija i CD-ova, ali je bio njihov najbolji prijatelj i uvek im je pomagao da razmišljaju kreativno. Anika i Kosta su znali da će uz malo mašte i timskog rada, uvek pronaći rešenje za bilo koji problem.