Zmaj Luka i Duga

Bio jednom jedan dečak po imenu Luka. Luka je mnogo voleo zmajeve. Nisu to bili strašni zmajevi iz priča, već zmajevi veselih boja koji lete visoko na nebu i donose radost. Luka je sanjao da i on ima svog zmaja. Jednog sunčanog jutra, posle kiše, Luka je izašao u baštu. Pogledao je gore i video nešto predivno. Velika, šarena duga se prostirala preko celog neba! Luka je bio oduševljen. Poželeo je želju: „Voleo bih da moj zmaj dođe!” I baš tada, sa samog vrha duge, spustio se mali, svetlucavi zmaj! Njegova krila su bila kao sve boje duge, a rep mu je svetlucao kao zvezde. Zmaj je sleteo tik ispred Luke. „Zdravo, Luka!” rekao je zmaj tankim, veselim glasom. „Ja sam Dugin Zmaj, i došao sam da budem tvoj prijatelj!” Luka nije mogao da veruje svojim očima i ušima. „Zdravo, Dugin Zmaju!” rekao je Luka, sav ozaren. „Jesi li ti stvarno moj zmaj?” „Jesam!” odgovorio je Dugin Zmaj. „Možemo zajedno da istražujemo svet i da letimo visoko!” Luka i Dugin Zmaj su postali najbolji prijatelji. Svakog dana bi se igrali u bašti. Ponekad bi Dugin Zmaj povezao Luku na svoja leđa i zajedno bi leteli iznad drveća, pa čak i iznad oblaka. Luka je pokazivao Duginom Zmaju svoje omiljene igračke, a Dugin Zmaj je Luki pričao o dalekim zemljama i oblacima od šećerne vate. Jednom su se Luka i Dugin Zmaj igrali žmurke među paperjastim oblacima. Dugin Zmaj bi se sakrio iza nekog velikog oblaka, a Luka bi ga tražio. Smejali su se glasno, a njihov smeh se razlegao celim nebom. Luka je bio najsrećniji dečak na svetu. Imao je svog zmaja, Dugina Zmaja, koji je došao direktno sa duge. Njihovo prijateljstvo je bilo šareno i magično, baš kao i duga. Luka je znao da će zauvek čuvati svog dugovratog prijatelja.