Anika i Kosta: Put na Mars
#A395425 • Theme: put na mars
| AI text: | gemini [gemini-2.5-flash] |
| Total tokens: | 953 / Words: 354 / 0s |
| AI image: | [] hd |
| AI voice: | puck [sr-RS-Standard-B] |
| Form: | sr • short • mood: ADVENTURE • 8UKCLFA8 |
| Device: | 8UKCLFA8 • trial • RS • sr |
Jednom davno, u malom, šarenom gradu, živeli su devojčica Anika i dečak Kosta. Anika je imala kosu božanstvene boje zalaska sunca i uvek je nosila haljinicu sa zvezdicama. Kosta je bio veseo, sa iskričavim očima i uvek je nosio kapu sa propelerom. Oboje su voleli da maštaju o dalekim svetovima. Jedne vedre večeri, dok su sedeli u svom dvorištu i posmatrali nebo puno treperavih zvezda, Anika je uzdahnula: „Oh, Kosta, kako bih volela da posetim Mars!” Kosta, koji je uvek bio pun ideja, skočio je: „Pa, zašto ne bismo? Hajde da napravimo raketu!” Anika i Kosta su se bacili na posao. Korišćeli su kartonske kutije, jastuke za sedišta, i mnogo, mnogo šarenih flomastera. Kosta je nacrtao dugmiće za startovanje i kontrolu, a Anika je oslikala prozore kroz koje su se videle planete. Propeler sa Kostine kape postao je antena. „Naša raketa je spremna!” uzviknuo je Kosta kada su završili. Ušli su unutra, Anika je sedela na jednom jastuku, Kosta na drugom. Kosta je pritisnuo imaginarno dugme i izgovorio: „Pet, četiri, tri, dva, jedan... poletanje!” Njihova kartonska raketa je poskočila, a onda su Anika i Kosta zatvorili oči i zamislili da su zaista krenuli na put. „Vidim Mesec!” rekla je Anika, otvarajući jedno oko. „A ja vidim Saturn sa njegovim prstenovima!” dodao je Kosta, mašući rukama. Putovanje je bilo ispunjeno smehom i uzbuđenjem. Prošli su pored blistavih zvezda, veselih komete koje su im namigivale i oblaka magline u duginim bojama. Konačno, Kosta je uzviknuo: „Stigli smo! Vidim crvenu prašinu i planine! To je Mars!” Raketa je nežno sletela, a oni su provirili kroz svoje oslikane prozore. Zamislili su da vide brda crvenog peska i mala zelena marsovska bića koja im mašu. Proveli su malo vremena istražujući, sakupljajući imaginarno marsijansko kamenje i smejući se. Kada je sunce počelo da zalazi, znali su da je vreme da se vrate kući. „Bio je to najbolji put na Mars ikada!” rekla je Anika, grleći svoju raketu. Kosta se složio. Vratili su se u svoje dvorište, puni lepih uspomena i obećanja da će sutra možda posetiti Jupiter ili neku drugu daleku planetu.
| AI provider: | openai [gpt-4o-mini] |
| Total tokens: | 1094 / Words: 367 / 15.83s |
Anika i Kosta na Marsu
Jednog sunčanog dana, Anika i Kosta su se igrali u svom dvorištu. Gledali su u plavo nebo i sanjarili o avanturama. "Šta misliš, Kosta? Da li bismo mogli otići na Mars?" pitala je Anika. Kosta se nasmejao. "Da! Izgradimo raketu i krenimo na put!" I tako su deca počela da prave raketu od kutija. "Ova kutija će biti motor," rekao je Kosta, pričvršćujući još jednu kutiju. Anika je dodala, "A ovo je prozor da vidimo zvezde!" Kada su završili, stali su pored svoje rakete. "Pripremi se, Anika!" rekao je Kosta. "Idemo na Mars!" Oboje su ušli u svoju raketu i zatvorili oči. U tom trenutku, čuli su tihi zvuk. "Pogledaj, Anika! Uzimamo off!" uzviknuo je Kosta. Ispod njihovih nogu, raketa je počela da se trese, a zatim su se oboje gotovo teleportovali u svet Marsa. "Wow! Gledaj crvenu zemlju!" uzviknula je Anika. Na Marsu, sunce je sijalo drugačije. Bilo je mnogo čudnih biljaka. "Koja lepa mesta!" rekla je Anika. "Da li misliš da ima i Martovaca?" Kosta se nasmejao. "Možda su oni prijateljski raspoloženi!" Onda su čuli zvuk. "Hej! Da li neko tu?" pitala je Anika, gledajući oko sebe. Odjednom, mali crveni stvor se pojavljuje. "Ja sam Zubi! Dobrodošli na Mars!" Anika i Kosta su se nasmejali. "Zdravo, Zubi!" zajedno su rekli. "Želite li da istražimo moj planet?" pitao je Zubi. "Ima puno zanimljivih stvari!" Kosta je odgovorio: "Da, molimo!" Zubi ih je poveo do visokih stena i sjajnih kamenja. "Ovo su Marsove ljubičaste stene, a ova gleča sunca se zove Trube!" objašnjavao je Zubi. Anika je bila očarana. "Kako su predivni!" Nakon igre, Anika, Kosta i Zubi su se odmarali i gledali zvezde. "Uvek možemo doći nazad u našoj raketi," rekla je Anika. Kosta se nasmejao, "Da, uvek! Mars je naš prijatelj." Kada je došlo vreme da se vrate, Anika i Kosta su se oprostili od Zubija i zahvalili mu na sjajnoj avanturi. "Vidimo se uskoro, Zubi!" uzviknula je Anika. Dok su se vraćali u svoju raketu, svi su se smejeli. "Bilo je to najbolje putovanje ikada!" rekao je Kosta. I tako su se Anika i Kosta vratili u svoje dvorište, pune radosti i novih priča o Marsu.